Anemija podrazumeva nizak broj crvenih krvnih zrnaca u krvi. Eritrocita ima od 3 do 5 miliona u krvi i njihova glavna uloga je transport kiseonika svim ćelijama našeg tela. Ako ih nema dovoljno tkiva će ostati neishranjena i tegobe će se osetiti na nivou organa i čitavog organizma. Simptomi anemije su: umor, zamaranje, slabost, bledilo i kratak dah pri naporu. Koncentracija je slabija kao i pamćenje. Lupanje srca je takođe često koje nastaje da bi se pojačanim radom više krvi dopremilo do tkiva i snabdelo ih kiseonikom.

Gubitak krvi (obilčna menstrualna krvarenja, čir koji krvari) mogu  dovesti do anemije. Međutim najčešći uzrok  anemije je deficit mikronutrijenasa. To ne znači da organizmu nedostaje samo gvožđe već i čitav niz drugih hranljivih materija što je često posledica dugotrjane slabe ishrane u pogledu važnih nutrijenasa.

Eritrociti, crvena krvna zrnca se stalno stvaraju u koštanoj srži, žive 90-120 dana, a zatim se raspadaju. Njihov rast zahteva stalnu snabdevenost nutrijensima. Najčešći deficiti nutrijenasa koji dovodi do anemije su: gvožđe, folna kiselina i vitamin B12. Manje često je u pitanju neadekvatna ishrana u pogledu unosa vitamina A i C i nekih vitamina B kompleksa naročito B6 vitamina i bakra kao uzrok anemije.

Anemija prouzrokovana nedostatkom gvožđa i folne kiseline je veoma česta kod dece i trudnica jer uobičajenom ishranom ne mogu da zadovolje povećane potrebe. Nasuprot ovoj anemiji, uzrok anemije koji se češće sreće kod starijih osoba je deficit B12 vitamina zbog slabe crevne apsorpcije ovog vitamina i zbog smanjene funkcije želuca (nedostaje takozvani intrising faktor koji se stvara u sluzokoži želuca). Vitamin B12 deficit može da se javi i kod striktnih vegetrijanaca (vegans), čija dijeta sadrži malo ili nimalo B12 vitamina. Kod vrhunskih sportista takođe može da se avi anemija jer se gvožđe troši za stvaranje mioglobina u mišićima koji se uvećavaju treningom.

Prosečan odrastao čovek ima oko 3,8 g gvožđa u organizmu, a žena 2,3 g. Oko 2/3 gvožđa u organizmu je funkcionalno gvožđe koje cirkuliše putem krvi kao hemoglobin i nalazi se u mišićnim ćelijama kao mioglobin. Ostalo je rezervno gvožđe koje se uglavnom nalazi u koštanoj srži i jetri. S obzirom da je gvožđe snažan oksidans i potencijalno štetno, ono se skladišti i transportuje pažljivo vezano za proteine koji ga štite i okruženo antioksidansima. Povećane količine gvožđa usled supstitucione terapije mogu biti veoma opasne jer mogu da dovedu do povećanog deponovanja gvožđa u jetri koje se teško iz nje može odstraniti i dovodi do oštećenja kao i do povećanog rizika od stvaranja karcinoma creva prema najnovijim saznanjima. Zbog toga je važno sprečiti gubitak gvožđa (regulisati obilna menstrualna krvarenja, lečiti čir, hemoroidre i druge bolesti kod kojih se gubi krv) i truditi se da ishrana bude bogata hranljivim nutrijensima (Gvožđem, B vitaminima, C vitaminom, belančevinama i elemntima u tragovima naročito bakrom) koi su potrebni za pravilnu ugradnju i transport gvožđa do eritrocita.

Znaci i simptomi deficita:

anemija; bledilo, suva koža; slabi nokti i kosa

brzo zamaranje, slabost, nedostatak energije

gubitak apetita

nesposobnost da se održava toplota tela pri izlaganja hladnoći

teškoće sa učenjem, poremećaj pamćenja i koncentracija

poremećen mentalni i motorni razvoj za vreme detinjstva6

upala sluzokože usta

povećana sklonost ka infekcijama

povećana apsorpcija i osetljivost na olovo i kadmijum iz spoljne sredine.

kod atleta: smanjene performanse, prerano nastaje zamor, povećano stvaranje mlečne kiseline u mišićima i grčevi mišića

kod trudnica: povećan rizik od prevremenog porođaja i rađanja dece sa niskom telesnom težinom.

Dobri izvori gvožđa su:  svinjska jetra,teleća, sojino brašno, proso, beli pasilj, ovsene mekinje, suvo grožđe, meso, junetina, teletina, ćuretina, piletina, jaja, hleb od celog zrna, šargarepa. Iskoristljivost gvožđa iz hrane veoma varira i kreće se od manje od 2% kod izvesnih biljnih namirnica, do 15-20% iz mesa, do oko 50% iz majčinog mleka. Gvožđe se slabo apsorbuje iz namirnica koje obiluju fitatima kao što je spanać i sočivo. Bolje se apsorbuje iz šargarepe, krompira, soje i brokola. Apsorpcija gvožđa je najveća iz mesa, živine ili ribe. Vitamin C je jak promoter apsorpcije gvožđa i namirnice koje su bogate vitaminom C ukoliko se kombinuju sa namirnicamma koje sadrže gvožđe jako povećavaju bioiskoristljivost gvožđa iz njih.

Izvori folne kiseline: lisnato zeleno povrće (spanać, blitva), brokoli, crveni pasulj, jaje, pšenične mekinje, cvekla). Mnogi lekovi utiču na smanjenje folne kiseline u organizmu odnosno povećavaju potrebe za njom jer je koriste u svom metabolizmu. Najčešće korišćeni su: aspirin i oralni kontraceptivi.